Futsal klub Partizan ponosno ističe da u svojim redovima ima golmane koji iskustvom, znanjem i posvećenošću garantuju sigurnost na golu i spremnost da odgovore na sve izazove. Ovog leta ekipi se priključio Miodrag Miki Aksentijević, čiji je dolazak značajan korak u ostvarenju ambicija kluba ka ulasku u Super ligu Srbije. Osim što donosi bogato iskustvo i kvalitet, Aksentijević ima jasnu misiju – da svoje znanje prenese mlađim čuvarima mreže i doprinese njihovom razvoju. Među njima je i talentovani Dušan Mitić, golman nove generacije, spreman da uči i napreduje uz podršku i savete iskusnijeg saigrača. U klupskoj emisiji „Golmanske priče“ oni su se osvrnuli na svoje početke, uzore i reprezentativno iskustvo, ali i izneli ciljeve koje žele da ostvare u predstojećoj sezoni sa Partizanom.
- Kako ste uopšte počeli da se bavite futsalom?
Aksentijević: Iskreno, davno sam počeo da se bavim futsalom, ima više od 20 godina. Kao i većina, prvo sam igrao fudbal, pa su tu bile i neke povrede. Kroz fudbal sam zavoleo sport u globalu, ali sam se pronašao u futsalu jer su mi predispozicije više odgovarale tom sportu. To je bilo negde 2000-ih, sa 21 godinom sam prešao na futsal. Studirao sam ekonomiju i igrao za Univerzitet Niša, osvajali smo turnire i predstavljali Srbiju na evropskim i svetskim prvenstvima za studente. Tad sam shvatio da futsal ima svoje čari i da mogu ozbiljno da se bavim njime. Krenuo sam iz rodnog Prokuplja, igrao za Pro Al, stigli smo do Super Lige Srbije, a onda su usledili Niš, Kragujevac i inostrana karijera.
Mitić: Ja sam futsal zavoleo 2016. godine, kada je bilo Evropsko prvenstvo u Srbiji. Tada su igrali Miki (prim. aut Aksentijević), Perke, Cipi… Tu se rodila ljubav prema futsalu, pa sam preko turnira došao do prvih klubova i evo me danas ovde.
- Dušane, da li ti znači što imaš pored sebe iskusnog golmana kao što je Aksentijević?
Mitić: Kako da ne! Setim se kad sam se slikao sa njim, Perketom i Cipijem… Posle sam trenirao sa Cipijem, upoznao Perketa, a sad učim od Mikija, koga sam gledao kao dečak. To je za mene ostvarenje sna!
- Da li ste od početka želeli da budete golmani?
Mitić: Ne, prvo sam bio igrač, ali sam slučajno stao na gol na jednom treningu i dobro mi je išlo. Od tada sam golman.
Aksentijević: Ja sam do 15–16. godine trenirao odbojku i uopšte nisam voleo fudbal. Na turnirima je uvek bio problem sa golmanom i ja sam u šali stao da branim – i pokazalo se da mi ide bolje nego u polju. Tada su drugari rekli: „Nemoj da igraš više, stani na gol.“ Tako je sve počelo.
- Kako izgledaju golmanski treninzi?
Aksentijević: Mi smo posebna priča u timu – nemamo veze sa taktičkim pripremama igrača. Naša odgovornost je ogromna, jer svaka greška znači gol. Zato je fokus na psihološkoj pripremi, refleksu, stabilnosti, reakcijama… Naši treninzi su potpuno drugačiji i zahtevniji. Nažalost, u Srbiji se još uvek često ne radi dovoljno posebno sa golmanima, a golman u futsalu znači 50–70% utakmice. U Evropi i Aziji se golman tretira na pravi način, pa se trudim da to znanje prenesem mlađima.
- Na koji način se mladi golman psihički priprema?
Mitić: Mnogo je lakše kad imaš pored sebe nekoga kao što je Miki. On mi je pomogao da porastem u samopouzdanju i koncentraciji. Samo to što veruje u mene već me čini deset puta sigurnijim.
- Postoji li neki savet koji posebno pamtiš?
Mitić: Da uvek moramo biti sto posto fokusirani. Ako izgubiš pažnju na dve sekunde, to je gol, a niko neće pamtiti šta si pre toga odbranio.
- Miki, imali ste priliku da branite i za reprezentaciju. Koliko Vam to iskustvo znači?
Aksentijević: Mnogo! Čak sam se i sa 42 godine vratio da branim u kvalifikacijama. To nije zbog finansija ili slave, već zbog čiste ljubavi i časti da nosiš grb Srbije i da čuješ himnu. Ponosan sam na sve godine koje sam dao reprezentaciji!
- Dušane, ti si u U19 selekciji reprezentacije Srbije? Kako si se osećao kada si dobio poziv?
Mitić: To je stvarenje sna. Kada obučeš dres, staneš na gol i zapevaš himnu – osećaj je neverovatan!
- Da li su za vas penali pritisak ili izazov?
Mitić: Volim da branim penale. Kažu da je lutrija, ali ima tu i znanja i sreće.
Aksentijević: I ja volim, ali još više volim kada završimo posao pre penala. To je blizina i brz šut, pola intuicija - pola čitanje protivnika. Nekad si heroj, nekad tragičar, ali je uvek veliko iskustvo.
- Koju odbranu posebno pamtite?
Aksentijević: Ima ih mnogo, ali izdvojio bih utakmicu sa Brazilom 2019. Pobeda 3:0, savršen meč, to je definitivno moj pečat karijere.
Mitić: Meni je posebna bila Liga šampiona protiv Tigersa iz Holandije, kada mi je cela hala skandirala ime, a u tom trenutku sam imao samo 16 godina. To je osećaj koji neću zaboraviti.
- Koja su vaša očekivanja pred početak nove futsal sezone?
Mitić: Očekujem da uđemo u najviši rang i osvojimo titulu u Drugoj ligi. Imamo dobru ekipu.
Aksentijević: Ja verujem u rad i trud. Ako se posvetimo razvoju svakog segmenta u klubu, rezultati će doći sami. Moj cilj je da Partizan jednog dana igra Ligu šampiona.
- Koliko bi podrška Grobara značila timu?
Mitić: Mnogo. Očekujemo navijače da budu naš vetar u leđa!
Aksentijević: Ovo je šansa da futsal u Srbiji konačno zaživi. Ako navijači prepoznaju važnost i dođu da nas podrže, možemo da napravimo novu istoriju futsala, kao što je Dinamo Zagreb sa svojim navijačima u Hrvatskoj.
- Dušane, gde vidiš sebe za pet godina?
Mitić: Želim da uđem u seniorsku reprezentaciju i možda jednog dana odem u inostranstvo, ali sada mi je cilj da što više naučim od Mikija.
Aksentijević: Moje želje su ispunjene, ali trenutno mi je cilj da znanje koje su meni dali treneri prenesem mlađima.
- Koja je vaša poruka za sve navijače Partizana?
Mitić: Čekamo vas!
Aksentijević: Lepo je puniti tribine kada igramo Ligu šampiona, ali još lepše je biti uz klub sada, dok gradimo istoriju. Pozivam navijače da zajedno napravimo novu sliku futsala u Srbiji – siguran sam da se neće pokajati!
